Radmila Dragičević-Dičić: Region prati prakse Srbije u oduzimanju imovine
Objavljeno: 1, August 2022.
|EN|

Sutkinja Radmila Dragičević-Dičić je od prvih koraka Republike Srbije uključena u stvaranje efikasnog i trajnog okvira za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnih dela. Od aktivnog rada u posebnim odeljenjima za borbu protiv organizovanog kriminala, preko Apelacionog suda u Beogradu, preuzimanja funkcije sutkinje Vrhovnog kasacionog suda 2010. godine i učešća u izradi Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i promovisanja praktične primene ovog propisa, sutkinja Dragičević-Dičić sa sobom nosi institucionalnu memoriju napretka Republike Srbije u primeni oduzimanja imovine kao značajanog alata u borbi protiv organizovanog kriminala.

“Kada smo kroz radnu grupu krenuli sa izradom teksta Zakona o oduzimanju imovine, bili smo prvi u regionu. Kasnije smo, kroz rad posebnog odeljenja radili prve predmete koji su se bavili ovim pitanjem. Nakon godina primene, prepoznajem koliko je važno bilo ono što smo mi napravili, ne samo za Srbiju, već za celi region. Ovog meseca zvanično je i uspostavljena Mreža stručnjaka za pitanje oduzimanja i upravljanja imovinom proisteklom iz krivičnih dela, koja će okupljati sudije, tužioce i eksperte iz celog regiona. Time zaokružujemo jedan celi proces, koji se realizuje u saradnji sa AIRE centrom, Regionalnom antikorupcijskom inicijativom, te uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva. Možemo slobodno kazati da region posmatra praksu Srbije, da naše prezentacije slučajeva prate sa pažnjom i da sada možemo svoje iskustvo preneti drugima”, pojašnjava sudija Dragičević-Dičić.

Eksperti iz regiona razvijaju nove mehanizme saradnje za borbu protiv transnacionalnih krivičnih dela, ali se bore i protiv izazova primene važećih propisa u kontekstu oduzimanja imovine.

„Moramo učiniti vidljivim primenu propisa ove vrste. Postavili smo osnove regionalne saradnje, izradili smo publikacije i istraživačke radove, desetine seminara kojima smo kroz različite teme prošli ovo pitanje. Sada imamo dobre temelje da osnažimo praktični rad. Iz toga proizlaze konkretni rezultati, svaki naš susret u regionu obezbeđuje nove šanse za saradnju. Srbija danas može da bude primer, jer smo pioniri u primeni ovog zakona. Pokazali smo drugim zemljama, posebno u prvim predmetima, koji su bili aktuelni i poznati u celom regionu, tada da je to moguće. Prošli smo izazove i pred Ustavnim sudom, kasnije i u Strazburu, gradili smo sudsku praksu te pronašli put za adekvatnu primenu slova zakona. Imamo najbogatiju praksu proširenog oduzimanja imovine, te uvek možemo da govorimo o tome na čemu još trebamo da radimo. Konačno, vredi napomenuti da, uz pravosuđe, tu imamo i izuzetno efikasnu Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom pri Ministarstvu pravde, koja je bila reprezentativna od početka. Kako čuvati imovinu, upravljati preduzećima, šta iskomunicirati i na koji način – i oni su se tu suočavali sa stvarima koje smo radili po prvi put. Sve su to naučene lekcije“, napominje Dragičević-Dičić.

Sve što se gradi kroz sudsku praksu postaje smernica sudovima kako da postupaju po tim pitanjima. Kao izazov se ističe rad policije, adekvatna provedba finansijske istrage koju rade tužioci i policija, kada i kako obezbediti uključenost eksperata i forenzičara.

„Kroz ovu regionalnu saradnju želimo da pronađemo načine kako koristiti eksperte i resurse iz regiona. Zajedno razgovaramo o načinima kako dokazati zakonitost/nezakonitost porekla imovine, koji su dokazi prihvatljivi u tom postupku? Ta maštovitost kriminalnih grupa u dokazivanju imovine je jako velika, to jeste najveći izazov za sudije i tužioce. Pored ovih praktičnih pitanja, razmatramo načine kako učiniti rezultate vidljvim građanima. Javnost treba da zna šta su naša postignuća, ona razumeje brojeve i konkretne podatke. Građani, mediji i opšta javnost su naši saveznici, zato moramo biti otvoreni“, zaključuje Dragičević-Dičić.